Mnogi ljudi nemaju tačnu predstavu o tome šta je u stvari prevođenje i kako ono izgleda. Zato želimo da navedemo najčešće zablude o prevođenju i pokušamo da se konačno obračunamo sa njima:
1. PREVOĐENJE JE SAMO ZAMENA REČI DRUGOM REČJU
Mnogi smatraju da je poenta prevođenja samo u zameni reči drugom rečju na odgovarajućem jeziku i da se tu priča završava. Međutim, prevođenje je znatno komplikovaniji proces od ovoga. Prevodilac tekst pomno sređuje, stilski ga doteruje, trudi se da prenese sve značenjske nijanse, on ga pregleda, ako je potrebno, i nekoliko puta, prilagođava ga kulturi kojoj pripadaju govornici kojima je namenjen i istovremeno ga lokalizuje. Da je prevođenje samo zamena jedne reči drugom rečju, prevodilac bi mogao da bude i program.
2. PREVODIOCI SU PERFEKCIONISTI KADA JE U PITANJU JEZIK
To nije tačno. Prevodioci možda vole jezik, bilo bi tužno da ne vole materiju kojom se bave, ali to ne znači da drže glavu u pesku. Prevodilac mora posedovati i mnoga druga znanja i veštine pored jezičkih. On posmatra svet oko sebe i crpi informacije koje može da iskoristi u svom radu. Prati razvoj jezika i pojavu novih termina. Takođe, prevođenje je danas usko povezano i sa tehnologijom, što znači da mu rukovanje najnovijim prevodilačkim alatkama ne sme biti strano. Onlajn rečnici, prevodilačke i dizajnerske alatke, obrada teksta, usluge na Cloudu i terminološke baze deo su prevodiočeve svakidašnjice.
3. SVAKI BILINGVISTA JE I PREVODILAC
Velika zabluda! Samo poznavanje stranih jezika nije dovoljno da bi neko bio prevodilac. Znanje jezika je bitan preduslov, ali dobar prevodilac osim što mora da se saživi s jezikom, mora i da položi odgovarajuće ispite i dobije sertifikate. Koliko je, u stvari, prevođenje zahtevno, pojedinac shvata tek onda kada pokuša nešto da prevede. Prevodilac se zato obično specijalizuje samo za određene oblasti koje najbolje odgovaraju njegovom stečenom znanju i interesovanjima. Na taj način on osigurava da će svoj posao dobro obavljati. Različite oblasti prevođenja, kao što su finansije, ekonomija, pravo, mašinstvo, marketing, medicina itd., zahtevaju poznavanje različite terminologije koju prevodilac mora odlično da poznaje kako bi tekst preveo precizno.
4. DOVOLJNO JE POZNAVATI SAMO JEDAN DIJALEKAT STRANOG JEZIKA
Da li ste znali da u svetu postoji 26 dijalekata španskog jezika? Pogledajte samo u koliko se zemalja govori španskim jezikom. Poslušate li pažljivo glumce u nekom španskom ili argentinskom filmu, nećete moći a da ne primetite razliku. Jezik u svakoj zemlji poprima svoju lokalnu boju. Znate li da Nemci gotovo da ne razumeju Švajcarce kada govore svojim dijalektom nemačkog jezika? Što više dijalekata jednog jezika prevodilac poznaje, biće bolji u svom poslu.
Iako mnogi govornici jednog jezika mogu razumeti različite dijalekte tog jezika, kada bira dijalekat na koji prevodi, prevodilac prevashodno treba da ima u vidu kojim dijalektom se služe oni kojima je poruka namenjena.
5. PRISTOJNO PREVOĐENJE MOGUĆE JE OBEZBEDITI BESPLATNO NA INTERNETU
Microsoft i Google imaju vrlo moćne i korisne elektronske prevodioce, ali često volimo da preuveličamo njihove mogućnosti. Oni nam, nesumnjivo, pomažu pri određivanju značenja reči i da približno razumemo tekstove na jezicima koje ne poznajemo. Takođe, pomoću njih možemo prevesti jednostavne rečenice. Međutim, elektronski prevodioci nisu još uvek dovoljno napredni da bi bili sposobni da prevedu komplikovanije sadržaje bez ljudskih zahvata. Kao što smo već utvrdili, prevođenje nije samo zamena reči iz jezika A rečima iz jezika B, jer je svaki tekst bremenit i kulturnim kontekstom, koji elektronski prevodioci ne mogu da prepoznaju.
6. ZAR DANAS NE GOVORE SVI ENGLESKI?
Sveprisutnost engleskog jezika na internetu i televiziji usadila je u nama varljivi osećaj da danas svi u svetu znaju i govore engleski, i da je zato prevodilačka profesija bespotrebna, prevaziđena i zastarela. A da li je zaista tako?
1. PREVOĐENJE JE SAMO ZAMENA REČI DRUGOM REČJU
Mnogi smatraju da je poenta prevođenja samo u zameni reči drugom rečju na odgovarajućem jeziku i da se tu priča završava. Međutim, prevođenje je znatno komplikovaniji proces od ovoga. Prevodilac tekst pomno sređuje, stilski ga doteruje, trudi se da prenese sve značenjske nijanse, on ga pregleda, ako je potrebno, i nekoliko puta, prilagođava ga kulturi kojoj pripadaju govornici kojima je namenjen i istovremeno ga lokalizuje. Da je prevođenje samo zamena jedne reči drugom rečju, prevodilac bi mogao da bude i program.
2. PREVODIOCI SU PERFEKCIONISTI KADA JE U PITANJU JEZIK
To nije tačno. Prevodioci možda vole jezik, bilo bi tužno da ne vole materiju kojom se bave, ali to ne znači da drže glavu u pesku. Prevodilac mora posedovati i mnoga druga znanja i veštine pored jezičkih. On posmatra svet oko sebe i crpi informacije koje može da iskoristi u svom radu. Prati razvoj jezika i pojavu novih termina. Takođe, prevođenje je danas usko povezano i sa tehnologijom, što znači da mu rukovanje najnovijim prevodilačkim alatkama ne sme biti strano. Onlajn rečnici, prevodilačke i dizajnerske alatke, obrada teksta, usluge na Cloudu i terminološke baze deo su prevodiočeve svakidašnjice.
3. SVAKI BILINGVISTA JE I PREVODILAC
Velika zabluda! Samo poznavanje stranih jezika nije dovoljno da bi neko bio prevodilac. Znanje jezika je bitan preduslov, ali dobar prevodilac osim što mora da se saživi s jezikom, mora i da položi odgovarajuće ispite i dobije sertifikate. Koliko je, u stvari, prevođenje zahtevno, pojedinac shvata tek onda kada pokuša nešto da prevede. Prevodilac se zato obično specijalizuje samo za određene oblasti koje najbolje odgovaraju njegovom stečenom znanju i interesovanjima. Na taj način on osigurava da će svoj posao dobro obavljati. Različite oblasti prevođenja, kao što su finansije, ekonomija, pravo, mašinstvo, marketing, medicina itd., zahtevaju poznavanje različite terminologije koju prevodilac mora odlično da poznaje kako bi tekst preveo precizno.
4. DOVOLJNO JE POZNAVATI SAMO JEDAN DIJALEKAT STRANOG JEZIKA
Da li ste znali da u svetu postoji 26 dijalekata španskog jezika? Pogledajte samo u koliko se zemalja govori španskim jezikom. Poslušate li pažljivo glumce u nekom španskom ili argentinskom filmu, nećete moći a da ne primetite razliku. Jezik u svakoj zemlji poprima svoju lokalnu boju. Znate li da Nemci gotovo da ne razumeju Švajcarce kada govore svojim dijalektom nemačkog jezika? Što više dijalekata jednog jezika prevodilac poznaje, biće bolji u svom poslu.
Iako mnogi govornici jednog jezika mogu razumeti različite dijalekte tog jezika, kada bira dijalekat na koji prevodi, prevodilac prevashodno treba da ima u vidu kojim dijalektom se služe oni kojima je poruka namenjena.
5. PRISTOJNO PREVOĐENJE MOGUĆE JE OBEZBEDITI BESPLATNO NA INTERNETU
Microsoft i Google imaju vrlo moćne i korisne elektronske prevodioce, ali često volimo da preuveličamo njihove mogućnosti. Oni nam, nesumnjivo, pomažu pri određivanju značenja reči i da približno razumemo tekstove na jezicima koje ne poznajemo. Takođe, pomoću njih možemo prevesti jednostavne rečenice. Međutim, elektronski prevodioci nisu još uvek dovoljno napredni da bi bili sposobni da prevedu komplikovanije sadržaje bez ljudskih zahvata. Kao što smo već utvrdili, prevođenje nije samo zamena reči iz jezika A rečima iz jezika B, jer je svaki tekst bremenit i kulturnim kontekstom, koji elektronski prevodioci ne mogu da prepoznaju.
6. ZAR DANAS NE GOVORE SVI ENGLESKI?
Sveprisutnost engleskog jezika na internetu i televiziji usadila je u nama varljivi osećaj da danas svi u svetu znaju i govore engleski, i da je zato prevodilačka profesija bespotrebna, prevaziđena i zastarela. A da li je zaista tako?
